уторак, 14. октобар 2014.

ГРАН ПРИ ДЕВЕТОГ ЈОАКИМИНТЕРФЕСТА ПРЕДСТАВИ НАШ РАЗРЕД

Завршен Девети ЈоакимИнтерФест

Крагујевац, 14. октобар 2014. године

У Крагујевцу је ноћас завршен 9. ЈоакимИнтерФест, међународни позоришни фестивал на коме је од 7. до 14. октобра учествовало седам представа из Србије, Хрватске, Словеније, БиХ, Републике Српске и Македоније.
Одлуком стручног жирија у сатаву: Златко Паковић (председник), позоришни критичар и драмски писац из Београда, Марко Сосич, редитељ и драмски писац из Словеније и Исидора Рајковић, глумица крагујевачког Театра за најбољу представу фестивала проглашена је „Наш разред” скопског Театра за децу и омладину коју је по тексту Тадеуша Свобођанека режирао Владимир Милчин. Ова представа је такође добила награду и за визуелност.
Награда за режију додељена је Снежани Тришић за представу „Носорог” Народног позоришта Кикинда по тексту Ежена Јонеска. За најбољу глумицу проглашена је Марина Воденичар за тумачење лика Дејзи у предстсави „Носорог” док је њен колега из исте представе Ђорђе Марковић за улогу Жана добио награду за најбољу мушку улогу.
Специјалну награду за друштвени ангажман и колективну игру добила је представа „Трпеле” Београдског драмског позоришта.
Иста представа добила је и награду публике.
Овогодишњи ЈоакимИнтерФест, одвијао се под слоганом „Рат у нама и око нас” по замисли селектора Горана Цветковића, позоришног критичара и од осталих смотри у региони разликује га не само висока позоришна естетика селектованих представа, него, пре свега друштвена ангажованост и третирање актуелних политичких проблема у читавом региону.
Девети ЈоакимИнтерФест се завршава 14. октобра представом у част награђених „Кабаре Нушић” Позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић” из Зајечара.

www.joakimvujic.com

недеља, 05. октобар 2014.

КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ ДВЕ НАГРАДЕ НА 50. ЈОАКИМУ

На управо завршеном 50. Фестивалу професионалних позоришта СрбијеЈоаким Вујић у Лесковцу Књажевско-српски театар је освоји награде у две категорије. Награда за најбољу глумицу Фестивала припала је глумици Катарина Митровић, а награду за музику добио је Драгослав Танасковић. 
На овом Фестивалу Књажевско-српски театар је учествовао са представом Убити птицу ругалицу по тексту Харпер Ли и у режији Небојше Брадића, а у конкуренцији за награде такмичило се осам представа по избору селектора Слободана Обрадовића.
У образложењу жирија, којим је председавала глумица Ђурђија Цветић, о награди за најбољу глумицу Фестивала стоји: „Уносећи младалачку енергију и оптимизам у једну сурову средину, Катарина Митровић је као Скаут Финч у представи Убити птицу ругалицу, невиношћу, искреношћу, борбеношћу и животношћу успела да се у великом ансамблу наметне и оправда своје место. Награда је додељена једногласно.“
А у свом образложењу жири о додели награде за најбољу оригиналну музику Драгославу Танасковићу наводи: „Користећи мотиве традиционалне музике америчког југа, композитор је јасно дефинисао место радње, допринео израженом сценском покрету и омогућио исказивање вокалних квалитета глумаца, а изнад свега учествовао у поцртавању атмосфере и емотивног стања ликова. Награда је додељена једногласно.“
У протекле три године на Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић Књажевско-српски театар је освојио чак пет награда од којих су три глумачке.

уторак, 09. септембар 2014.

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ЈЕ ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847)

На данашњи дан 1772. године рођен је Јоаким Вујић, писац, преводилац, учитељ страних језика, универзални позоришни стваралац, директор Књажеско–србског театра 1835/36. године.
Рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права. Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику иЉубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике. Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Перуз, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена. Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост. Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар. Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.